Ласно је рећи птрше, али се усне тресу

Вук Караџић је у Српском рјечнику покушао да опише више звукова које користимо у комуникацији али који нису вербалне природе. Помозите нам да их снимимо и укључимо у електронско издања Вуковог речника.

У оквиру пројекта реклаказа.ла, расправљало се о многим одредницама из Вуковог „Српског рјечника”, од Ћораве Анђелије и грдомајчића до расковника и разбигуза. Један од Вукових хитова је била и одредница „птр̏ше!” која је занимљива не само зато што се у њој деца повлаче за уши ако неко, недај боже, помене жабу, него зато што се цела одредница бави феономеном невербалне комуникације звуком.

Центар за дигиталне хуманистичке науке увелико ради на припреми електронског издања Српског рјечника. И сада вас молимо за помоћ. Волели бисмо да чујемо како ви замишљате и изговарате шумове које је Вук описао. Да нагласим, овде се не ради ни о каквом такмичењу (ко може боље да цокће, тресе усне и тера коње и псе од себе), него о малом експерименту: како разумемо Вуков опис паралингвистичких елемената, да ли их сви исто чујемо и изговарамо, итд.

Процес је једноставан: за свако од доле описаних значења потребно је да кликнете на линк који ће вас одвести на сајт forvo.com на коме преко свог рачунара можете да снимите одређени звук и чујете друге снимке. Потребно је да отворите налог, али то не траје дуго. Бићемо вам јако захвални на учешћу у овом малом експерименту. Очекујемо да се, као и до сада, сви лепо забавимо.

Дакле, за свако значење, прочитајте Вуков опис, размислите о ситуацији у којој се дати звук производи и пробајте да га снимите. Не брините, исту реч можете да снимите више пута и да је обришете ако вам се не свиди свој снимак.

Хвала унапред!

птр̏ше! каже се кљусету, кад се хоће да одбије [сними овај звук!]; а говори се и у пословици: „Ласно је рећи птрше, али се усне тресу” (т. ј. свашто је ласно рећи, али је тешко учинити). Али је ово ријеч која се управо не може записати нити ја знам како би се за њу слова могла измислити. Оваковијех ријечи има у језику нашему још неколико, као н. п. 1) онај глас који се учини кад се више предњијех горњијех зуба језик метне па подигне, које кад се учини један пут, значи: није [сними овај звук!]; а кад се више пута узасопце учини, онда показује да се човјек чему чуди [сними овај звук!]; 2) онај глас који се учини стиснутијем уснама, које обично чине жене кад се мало дијете протегне, или кад ко пред дјететом спомене жабу или какву болест, а оне дијете повуку за ухо [сними овај звук!]; 3) онај глас — као два е —, којим се псету показује као да га виде, него да сједи с миром, или да иде оданде, које се у таком догађају рекне и човјеку — узевши га за псето. [сними овај звук!]