Шта су то дигиталне хуманистичке науке?

Дигиталне хуманистичке науке (енг. digital humanities) су интердисциплинарно научно и истраживачко поље које проучава теорију и праксу употребе дигиталних технологија у истраживању, настави и развоју хуманистичких наука.

Процватом дигиталне комуникације на крају двадесетог века и претварањем интернета у платформу за размену знања, дигиталне хуманистичке науке су прерасле у аутономну дисциплину, која се бави и општим питањима развоја језика, књижевности, уметности, историје и филозофије кроз призму технологије, медија и рачунарских метода који се употребљавају за њихово проучавање.

Епистемолошки гледано, рачунар више није само приручно помагало, већ битни елеменат који обликује природу самог истраживања и утиче на саму продукцију знања: развој рачунарских модела треба и може да нам помогне у тражењу нових приступа и парадигми текстуалности, комуникације и значења уопште.

Србија заостаје за европским и америчким искуством на пољу дигиталне хуманистике. На нашим универзитетима се рачунарске и интернет технологије изучавају у уско стручном контексту (на Математичком факултету или на Катедри за библиотекарство и информатику на Филолошком факултету), али не и на матичним катедрама хуманистичких наука.

Нашим академским установама недостаје интердисциплинарни центар, на коме би студенти и предавачи хуманистичких наука могли да се упознају са предностима употребе дигитализованих материјала и да стекну знања и добију конкретне савете везане за напредну употребу рачунара у припреми, анализи и извођењу својих истраживања. Оснивање Центра су подржали Катедра за библиотекарство и Филолошки факултет Универзитета у Београду.

У тренутку када инострани лексикографски и енциклопедијски пројекти попут Енциклопедије Британике и Оксфордског енглеског речника (OED) у потпуности одустају од својих скупих и непрактичних штампаних издања, неке важне институције знања у Србији се још нису преоријентисале на електронску продукцију и немају развијену стратегију научноистраживачког рада који укључује нове технологије.

Србији недостају значајни дигитални пројекти везани за српско културно наслеђе који би могли да се мере са лако претраживим, дигиталним колекцијама хуманистичких текстова као што су Women Writers Project са Универзитета Браун, Wittgenstein’s Nachlass: The Bergen Electronic Edition, Пројекат за америчка и француска истраживања Ризнице француског језика (ARTEFL) и сл.

Оснивањем Центра за дигиталне хуманистичке науке у Београду, надамо се да ћемо започети разговор о темама везаним за хуманистичко рачунарство и допринети његовом развоју у Србији.