Вук Караџић поново међу Србима: од Твитера до Фејсбука

Захваљујући новом пројекту Центра за дигиталне хуманистичке науке, одабране одреднице из „Српског рјечника” Вука Стефановића Караџића од сада могу да се читају и преко популарних друштвених мрежа као што су Фејсбук и Тивитер.

„Вуков речник је фантомска књига српског језика и најнечитанији документ српске језичке историје”, каже Тома Тасовац, директор Центра за дигиталне хуманистичке науке (ЦДХН).

„И то вероватно зато што се код нас суочавање са прошлошћу често изједначава са доконим извикивањем парола. Халуциногено мантрање ‘пиши као што говориш’, међутим, не значи и да свој језик заиста познајемо.”

ЦДХН је започео преко вебсајта http://reklakaza.la да сваког дана објављује по једну одредницу из Вуковог „Српског рјечника”. Посетиоци веб сајта могу да анализирају и коментаришу чланке, додају сопствене примере и учествују у општем разговору.

Осим на поменутом вебсајту, речи из Вуковог речника могу да се прате и преко популарних друштвених мрежа Твитер и Фејсбук. Циљ Центра је да преко различитих канала испоруке што већем броју људи приближи живописан и архаични језик Вуковог времена.

„Вуков речник треба читати пажљиво и критички, али и са уживањем, као прозор у једну од наших замишљених прошлости” изјавио је Тасовац. „Не зато што је прошлост некакво ‘глухо доба’, у које, како Вук каже, ‘највише излазе вјештице и остале којекакве авети’ него зато што у пројекцији уназад лакше препознајемо колико смо понекада страни сами себи: колико је језик нешто изворно, а ипак променљиво, и колико прошлост није исто што и судбина.”

Раскид са прошлошћу

Настао као реакција на хибридност славеносрпског језика и вођен романтичарским идеалом националног буђења, Вуков речник је започео кодификацију народног као књижевног језика и означио раскид са српском средњовековном писменошћу.

Али савремени српски — и његов доминанти, екавски дијалекат — данас живе у великом раскораку са Вуковом епохом, не само због уобичајеног протока времена већ и услед дубљих историјских и друштвених потреса који су током 20. века оставили трага у јужнословенском дијасистему.

„Савремени српски језик нити може нити треба да звучи као Вукова гусларско-дрндарска и абаџијско-ћарџијска успомена на Тршић”, каже Тасовац. „Али Вуков лексикон је ипак важан део наше прошлости. И требало би да га познајемо боље. ”

Пројекат reklakaza.la је намењен свима онима који говоре или уче српски језик, а занимају се за његов историјски развој или просто налазе задовољство у истраживању речи.